ZNAČAJ KATA
Ovaj tekst pišem sa ciljem da iz različitih uglova rasvetlim ulogu Kata 型 u Karate 空手 treningu i današnjim - mlađim generacijama karateka 空手家 ukažem na neophodnost njihovog ozbiljnog vežbanja i dubokog proučavanja. Poslednjih godina sve su snažniji glasovi, čak i među samim karateka-ma 空手家, koji dovode u pitanje korisnost Kata 型 i koji negiraju njihovu primenjivost u situaciji realne ili sportske borbe. Kata 型 je počela da gubi svoje mesto u treningu, dok u sportskom Karate-u 空手 dolazi do jasne diferencijacije na one koji rade isključivo Kata-e 型 i one koji rade samo Kumite 組手 - borbu. Broj "majstora" koji ne znaju ni jednu Kata-u 型 sve je veći i veći, što predstavlja ogroman problem za budući razvoj ove borilačke veštine. Mislim da ovakav pogrešan stav proizilazi najviše iz površnog ili nikakvog poznavanja Kata 型.
Pre dvadesetak godina vodio sam Kata 型 trening, kada mi je prišao jedan od vežbača (nosilac majstorskog zvanja) koji je povremeno dolazio u naš Dojo 道場 i otvoreno izrazio sumnju u vrednost Kata 型. Šta više, tvrdio je da je vežbanje Kata 型 potpuno gubljenje vremena i da je korisnije umesto njih raditi Kumite 組手.
Ja sam ga upitao da li zna Kata-u 型 Tekki shodan 鉄騎初段, na šta sam dobio potvrdan odgovor. Pozvao sam ga da odvežbamo tu Kata-u 型 nekoliko puta. Zatim sam ga upitao da li zna značenje pokreta u Kata-i 型, na šta sam takođe dobio potvrdan odgovor. Zamolio sam ga da mi pokaže značenje pokreta, a on je počeo redom da objašnjava - "ovo je blok, ovo je udarac, ovaj pokret ne znači ništa, zatim ovo je blok, a ovo udarac...". Zaista, primena nije imala nikakvog smisla. Nakon što je video pravi Bunkai 分解 on je zapanjeno izjavio da mu je tek sada jasno šta je radio tolike godine.
Dakle, njegov pogled na Kata-е 型 nije bio rezultat njihove stvarne bezvrednosti, već nedovoljnog poznavanja njihovog smisla i ideje. Danas on ima sasvim drugačiji odnos prema Kata-ma 型.
Moram priznati da sam i ja nekad imao slično mišljenje o Kata-ma 型, ali sam umesto da negiram njihovu vrednost počeo da istražujem zašto su one bile toliko važan deo treninga starih majstora. Informacije do kojih sam došao tokom godina istraživanja su me zapanjile. Ni dan danas mi nije jasno kako su drevni majstori mogli tako duboko poznavati ljudski organizam u vreme kada nije postojalo ni najelementarnije znanje o njegovoj građi i načinu na koji funkcioniše. Takođe sam utvrdio da se Kata 型 ne bazira samo na poznavanju anatomije i fiziologije, već koristi i elemente psihologije čoveka, i obilato se služi zakonima fizike i biomehanike. Najkraće rečeno, moderna naučna istraživanja samo potvrđuju da su stari majstori bili u pravu.
Ipak, naglasio bih sa zadovoljstvom da su i kada je u pitanju takmičarski Karate 空手, na ovom polju u poslednje vreme vidljivi pozitivni pomaci, pa je danas praktična primena Kata 型 obavezni deo finalnog dela takmičenja Kata 型 timova u skoro svim većim Karate 空手 federacijama. Jedini problem je taj što se vežbačima dozvoljava da sami izmišljaju Bunkai 分解, iako je za tako nešto potrebno ogromno predznanje.
Današnje vreme je doba "vaskrsenja" drevnih Karate 空手 metoda treninga. Okinavljanski majstori su shvatili da će originalna veština nestati ukoliko se nastavi savremeni trend "sportizacije" Karate-a 空手, pa su odjednom počeli da izranjaju trening sistemi i tehnike dosad nedostupne široj javnosti. Pored Okinavljana i veliki broj zapadnih majstora (pre svega Amerikanaca) daje svoj doprinos otkrivanju drevnih znanja - kao što je Tegumi 手組 - stara okinavljanska veština rvanja, nekada sastavni deo Karate-a 空手, zatim okinavljanska veština borbe u parteru bazirana na Qin na 擒拿 borilačkom sistemu iz kineske Fujian 福建 provincije, itd. Deo zasluga za pokretanje ovog trenda svakako pripada UFC turnirima koji su otvorili oči majstorima tradicionalnih veština dokazavši da borac koji se oslanja samo na jedan tip tehnike nema šta da traži u realnoj borbi.
Živimo u doba ubrzanog razvoja globalnih komunikacija i interneta. Današnjim vežbačima na raspolaganju stoji do sad neviđena količina informacija. Ipak, budite veoma pažljivi u njihovom korišćenju i trudite se da ne menjate vekovima usavršavane tehnike, Kata-е 型 i trening sisteme. Karate 空手 mora neizmenjen "preživeti" naše vreme kako bi i buduće generacije mogle uživati u njemu. Nadam se da ćete, nakon što pročitate ovaj tekst, shvatiti da u ovoj veštini imate još puno toga vrednog da nađete.
ISTORIJSKA VREDNOST
Pre nego što detaljnije obrazložim istorijsku vrednost Kata 型, prepričaću jednu priču koju je pre nekoliko godina u svojoj knjizi objavio Mario Topolšek (Pangainun Quanfa - Uechi Ryu Karate - Tigra, Ždrala i Zmaja – Beograd 1998).
Osnivač Uechi-ryu Karate-a 上地流 空手, Kanbun Uechi 完文 上地, učio je veštinu u Kini 中国. Svojim učenicima je veoma malo govorio o svom kineskom učitelju, tako da je o njemu bilo veoma malo podataka. Kao što je većini poznato, nakon Drugog Svetskog Rata u Kini 中国 je došlo do velikih političkih promena, tako da je bilo veoma teško doći do detaljnijih podataka o poreklu Uechi-ryu 上地流 veštine. Konačno, 1971. godine, delegacija Uechi-ryu Asocijacije sa Okinawa-e 沖縄, predvođena Kanmei Uechi-em 完明 上地 - unukom Kanbun Uechi-a 完文 上地, doputovala je u Fuzhou 福州 u potrazi za informacijama o učitelju Shu Shi Wa 周子和. Iako je prošlo gotovo sto godina od kada je Kanbun Uechi 完文 上地 vežbao u Kini 中国, videvši Uechi-ryu 上地流 Kata-e 型 koje su im demonstrirali okinavljanski majstori, Kinezi su zaključili da se radi o stilu sa juga Fujian 福建 provincije. Kada su konsultovali nekoliko starih majstora Quanfa 拳法 veštine, uspeli su da dođu do jednog osamdeset petogodišnjeg majstora koji je svojevremeno lično poznavao učitelja Kanbun Uechi-a 完文 上地. Uputio ih je u mesto Nanko-chin, gde je još uvek živeo unuk majstora Zhou Zi He 周子和, kako je glasilo kinesko ime ovog učitelja. On im je dao veoma iscrpne informacije o životu i treningu svog dede, da bi ih na kraju odveo u kuću gde je Zhou Zi He 周子和 živeo i pokazao im salu u kojoj je vežbao.
1973. godine, Udruženje Borilačkih Veština iz grada Fuzhou 福州 uputilo je pismo Uechi-ryu Karate Asocijaciji sa radosnom vešću da je potraga uspešno završena. 1984. godine delegacija Uechi-ryu Asocijacije predvođena lično Kanei Uechi-em 完英 上地 (sinom Kanbun Uechi-a 完文 上地) ponovo je došla u Fuzhou 福州. Bio je to veoma uzbudljiv događaj. Kineski majstori predali su Kanei Uechi-u 完英 上地 fotografiju učitelja Zhou Zi He 周子和, koju je on primivši je sa puno poštovanja dugo netremice gledao.
Mislim da ova priča jasno pokazuje vrednost koju imaju Kata-e 型 kada je u pitanju istraživanje porekla jednog borilačkog sistema i otkrivanje linije prenošenja veštine sa generacije na generaciju.
Ukoliko krenemo detaljno da proučavamo Kata-u 型, mi na osnovu načina izvođenja pokreta možemo otkriti da li je Kata 型 tipičan primer škole iz koje dolazi ili je pretrpela uticaj nekog drugog učitelja, stila ili borilačkog sistema. Na primer, pojedine škole ne koriste rotaciju kukova pri izvođenju tehnika, dok druge nasuprot tome koriste izraženu vibraciju kao izvor snage.
Dakle, sa istorijskog stanovišta, Kata 型 predstavlja neprocenjivu arheološku građu i sredstvo pomoću koga mi danas možemo, u nedostatku pisanih tragova, delimično rekonstruisati istoriju Karate-a 空手 i liniju prenošenja znanja. Da nije njih, Karate 空手 ne bi preživeo vekove u originalnom obliku. Kao takve treba ih sačuvati u neizmenjenom obliku kako bi bile od koristi budućim generacijama karateka 空手家. Većina najvećih autoriteta Karate-a 空手 u svetu slaže se u tome da je prvi oblik vežbanja Karate-a 空手 bila Kata 型. Za pojedine Kata-е 型 se pouzdano zna da su stare nekoliko stotina godina, dok za Sanchin 三戦 postoji verovanje da predstavlja koren svih Kata 型 i da je njen kreator lično Bodhidharma, čovek koji je po predanju osnivač svih veština borenja i koji je živeo pre hiljadu i po godina. Odreći se tako lako tradicije duge 15 vekova zaista bi predstavljalo veliku grešku.
TEHNIČKA VREDNOST
Da bismo mogli zaista razumeti tehničku vrednost Kata 型 neophodno je da "zavirimo" do nivoa ćelije, sagledamo nervno-mišićne i biohemijske procese koji se dešavaju prilikom vežbanja i razjasnimo kako mi to u stvari učimo pokret. Iako ću pokušati da maksimalno pojednostavim ovu temu, ona ipak zahteva malo duže objašnjenje.
Kao što je opšte poznato, svim pokretima tela rukovodi nervni sistem. Postoje tri osnovne funkcije nervnog sistema:
-
motorna funkcija (upravljanje pokretima),
-
obrada informacija i
-
čuvanje informacija (pamćenje).
Sve tri funkcije izuzetno su važne u procesu učenja pokreta (tehnike).
Prva funkcija, upravljanje pokretima, vezana je za dva dela centralnog nervnog sistema, zavisno od toga da li se radi o voljnim (svesnim) ili automatskim pokretima. Voljnim pokretima upravlja motorni deo kore velikog mozga, dok automatskim pokretima upravljaju subkortikalne moždane strukture, mali mozak, produžena i kičmena moždina. U Karate-u 空手 poseban značaj pripada izgradnji mehanizama putem kojih se kontrola pokreta "prebacuje" sa kore velikog mozga (svesno izvođenje tehnike) na niže delove, to jest izgradnji automatizacije pokreta.
Druga funkcija centralnog nervnog sistema je obrada informacija koje, putem senzornog dela nervnog sistema (čula) dospevaju do centralnog nervnog sistema. Da nije ove funkcije, centralni nervni sistem ne bi uopšte mogao da upravlja motornim pokretima ni da reguliše motorne reakcije. Pojednostavljeno, senzorni centar (centar za vid, sluh itd.) mora registrovati pokret protivnika, da bi motorni centar na osnovu dobijenih informacija izdao komandu za izvođenje adekvatne kontra-akcije.
Čuvanje informacija, pamćenje, jeste treća važna funkcija centralnog nervnog sistema i o njoj ću reći nešto više. U osnovi organizacije nervnog sistema leži nervna ćelija, ili neuron. Kontakti između neurona se ostvaruju preko sinapsi. Sinapse su mesta na kojima se električni nervni impuls prenosi sa jednog na drugi neuron specifičnim hemijskim supstancama - neurotransmiterima. Da bi se pokret izveo potrebno je da se preko sinapsi nadraži određen niz nervnih ćelija koje inervišu odgovarajuća mišićna vlakna potrebna za izvođenje pokreta. Nervni impuls zatim preko aksona, brzinom od oko 120 m/s, nadražuje te mišiće koji grčenjem proizvode pokret. Za svaki pojedinačni pokret (tehniku) nervni impuls mora aktivirati različit niz neurona, ali ako su dva pokreta veoma slična, sličan će biti i raspored ćelija koje će biti aktivirane. To znači da učenjem jedne tehnike mi istovremeno, nesvesno, učimo i neke druge slične tehnike. Na primer, čovek koji je prethodno savladao Ushiro geri 後ろ蹴り neće imati većih problema da izvede Ushiro mawashi geri 後ろ回し蹴り, jer se radi o dve veoma slične tehnike.
 |
| Raspored nervnih centara u mozgu |
Na samom početku vežbanja tehnike, signal za voljni pokret ne dovodi do nadražaja samo onih neurona koji upravljaju radim mišića neophodnih za taj pokret, već se signal rasprostire (iradira) na relativno široku zonu u kojoj se nalaze i neuroni koji upravljaju radom drugih mišića. To izaziva aktiviranje i onih mišića koji ne učestvuju u pokretu. Iz tog razloga tehnike početnika izgledaju nezgrapno, a telo se ne ponaša kao jedna celina. Sinapse imaju funkciju pamćenja, tako da svaki put kada signal prođe određenim rasporedom sinapsi, one postaju sve sposobnije da prenose taj signal. Ovo se naziva facilitacijom (olakšavanjem). Da bi došlo do facilitacije sinapsi, potreban je određen broj ponavljanja nekog pokreta. Mnogobrojnim ponavljanjem pokreta sinapse sve preciznije pronalaze svoj put, što dovodi do isključivanja nepotrebnih (antagonističkih) kontrakcija, a tehnika biva sve preciznije izvedena. Važno je shvatiti da kada jednom dođe do stabilizacije sinapsi veoma je teško promeniti njihov put. To znači da je pogrešno naučenu tehniku veoma teško ispraviti, pa se od samog početka vežbanja moramo truditi da tehniku izvodimo što tačnije.
Vežbanjem pojedinačnih tehnika mi izgrađujemo jednostavniji motorni obrazac. Međutim, za izvođenje složenih kombinacija neophodno je razviti sposobnost koordiniranog rada velikog broja nervnih ćelija, ili drugačije rečeno izgraditi složene motorne obrasce. Ovi složeni obrasci nam omogućavaju brzo prelaženje iz jednog pokreta u drugi i izvođenje čitavog niza kompleksnih tehničkih kombinacija. U svrhu njihovog razvoja nam služe Kata-e 型.
U ovoj početnoj fazi upotreba motornog obrasca iz kore velikog mozga još uvek je pod kontrolom naše svesti. Drugačije rečeno, na redosled pokreta u Kata-i 型 mora se misliti. U fazi kada se pokret još uvek svesno kontroliše, njegovo korišćenje je podložno velikim greškama. Poremećaj pokreta mogu usloviti mnogi faktori: strah, takmičarska trema, ispitna trema, različiti faktori okoline (recimo buka, navijanje, protesti itd.), zamor i slično.
Ponavljanja Kata 型 koja slede rezultiraće "prebacivanjem" obrasca iz kore velikog mozga u subkortikalne strukture što omogućava automatsko izvođenje pokreta. Više nije neophodna svesna kontrola svake faze pokreta. Pri izvođenju tehnike ili Kata-e 型 u ovoj fazi više nije potrebno u svakom momentu misliti na raspored pokreta, oni se automatski odvijaju i karateka 空手家 može da bude koncentrisan na druge elemente (snagu, brzinu, Kime 決め, itd.).
Prebacivanje funkcije centara za kontrolu pokreta iz kore velikog mozga u subkortikalne strukture ima još jednu veliku prednost: pokreti koji se kontrolišu iz subkortikalnih struktura izvode se mnogo brže od onih koji se izvode pod kontrolom centra koji se nalazi u kori velikog mozga. Za Karate 空手 je ovo izuzetno značajno. Na primer, u sportskoj (ili realnoj) borbi registrovanje pokreta suparnika čulom vida kod vrhunski utreniranog karateka-e 空手家 izaziva automatsku reakciju - primenu uvežbanog bloka, kontraudarca, izbegavanja, poluge, bacanja itd. Dalje, vrhunski utrenirani karateka 空手家 može automatski reagovati ne samo na pojedinačne akcije suparnika, već i na one koje dolaze u seriji.
Naravno, mnogi će sada reći da se isti efekat može postići i jednostavnijim vežbanjem borbenih kombinacija. Delimično je to istina, a delimično ne. Vežbanje borbenih kombinacija, naročito u radu sa partnerom, ne dovodi do izgradnje perfektne tehnike, to jest ne dovodi do toga da mi pokrete izvodimo iz anatomski idealnih položaja. Ove anatomski idealne položaje mi nazivamo "forma tehnike". Pri radu sa partnerom ili pri vežbanju slobodnih borbenih kombinacija mi nismo u mogućnosti da telo dovedemo u idealan anatomski položaj iz razloga što je razvoj pravilne forme tehnike ometen akcijom protivnika, pa se izvođenje slobodnih borbenih kombinacija svodi na improvizaciju (reagujemo nagonski).
Zašto je forma tehnike toliko značajna? "Školske" tehnike, zapravo, predstavljaju najidealnije položaje tela za dočekivanje ili plasiranje napada, položaje u kojima je telo najjače, iz kojih može da proizvede najveće sile i iz kojih se energija udarca ili bloka najefikasnije prenosi na metu (vitalnu tačku). Mala greška u položaju stopala, kolena, lakta ili nekog drugog dela tela može za nekoliko puta umanjiti snagu i kvalitet izvedene tehnike, a samim tim i njenu delotvornost u borbi. Ove "male" greške kasnije ometaju postizanje vrhunskog majstorstva, a naše mogućnosti postaju ograničene. U Karate 空手 žargonu rečeno, veština ima plafon (ne može se neograničeno razvijati).
Da bi potkrepio ovu tvrdnju činjenicama navešću jedan primer koji svako od vas može isprobati kod kuće ili na treningu.
-
Zauzmite Zenkutsu dachi 前屈立 stav i ruke postavite u položaj Oi tsuki 追い突き. Pri tom stopalo "zadnje" noge okrenite u polje.
-
Kada to uradite, zamolite partnera da izvrši pritisak na vašu ruku koja se nalazi u prednjem položaju. Primetićete da taj pritisak izaziva podizanje vašeg tela.
-
Zatim isto stopalo okrenite što više unapred - u pravcu stava.
-
Kada partner izvrši pritisak primetićete da sada sile deluju sasvim drugačije i da vas pritisak partnera "lepi" za podlogu. Malom promenom položaja stopala vi ste u potpunosti izmenili pravac delovanja sile. Energija pritiska sada prolazi kroz vaše telo, odbija se od podloge (zakon reakcije) i ponovo se vraća u partnera. Ukoliko bi se desilo da napadač naleti na vas u momentu kada se nalazite u ovakvom (ispravnom) stavu, imao bi utisak da je naleteo na zid.
Druga funkcija ovih idealnih položaja je da omogući telu podnošenje povratnih sila bez oštećenja. Ukoliko se povratni udarni impuls ne amortizuje pravilno, on može proizvesti veliki broj mikrotrauma koje tokom godina treninga mogu znatno oštetiti organizam i dovesti do hroničnih povreda i bolesti.
Za svaku tehniku Karate-a 空手 postoje ovakvi primeri. Ove zakonitosti predstavljaju, u stvari, te "tajne" Karate-a 空手, na žalost nedostupne većini današnjih karateka 空手家. Bez poznavanja ovih pravila nemoguće je razviti snažan Kime 決め - prodornost tehike, jer se u slučaju nepravilno izvedene tehnike energija udarca rasipa u nekoliko pravaca umesto da bude objedinjena i usmerena u jednom pravcu. Značajno je napomenuti i to da se svrha određenog položaja tela ne sastoji samo u tome da omogući stvaranje maksimalne sile, već i da stvori preduslove za izvođenje narednog pokreta ukoliko je to neophodno, što je u ovom slučaju takođe jasno uočljivo. Ukoliko se nalazite u pravilnom stavu, pritiskom na podlogu proizvešćete silu koja će "pogurati" telo u pravcu izvođenja kretnje, dok bi u suprotnom slučaju ta sila otišla u pogrešnom pravcu - na gore. Današnji vežbači previše pažnje poklanjaju lepoti tehnike, a sasvim malo ispravnom korišćenju izvora snage (koje ima za cilj povećanje razornosti tehnike) i pravovremenosti njihovog izvođenja (koje ima za cilj povećanje uspešnosti primene).
Iz svih ovih primera možemo zaključiti da što je tehnika koju izvodite tokom borbe bliža "školskom" načinu izvođenja, to će biti snažnija i delotvornija. Najefikasniji način da to postignete je putem vežbanja Kata 型, ali ne samo protiv imaginarnog protivnika ("na prazno"), već i kroz sparing sa stvarnim protivnikom - Bunkai 分解. Znači, u metodici Karate 空手 treninga prvi zahtev je izgradnja savršene tehnike. Nakon toga sledi vežbanje dogovorenih vidova sparinga i praktične primene Kata 型, uz pomoć kojih se metodom "korak po korak" karateka 空手家 priprema za vežbanje slobodnog sparinga. Cilj ovakvih vidova sparinga je da praktičara nauče primeni tehnike u uslovima kada postoji otpor partnera, a da se pritom ne "iskvare" idealni motorni obrasci. Kaa se krene sa obukom slobodnog sparinga, dobro izgrađeni i stabilizovani motorni obrasci neće dozvoliti preteranu improvizaciju pokreta.
Iz svega napred iznesenog sledi jasan zaključak da je današnja praksa preranog uvođenja učenika u borbu (motivisana pre svega komercijalnim razlozima) potpuno pogrešna i da ne doprinosi njihovom usavršavanju, već gledano na duže staze ometa njihov razvoj. Zaobilaženje vežbanja Kata 型 i prerani prelazak na vežbanje Kumite-a 組手 daje prividno brže rezultate, ali gledano dugoročno, ometa postizanje vrhunskog majstorstva u veštini.
PRAKTIČNA VREDNOST
Kata 型 je generacijama unazad bila jedini način prenošenja znanja, a njene tehnike su ljubomorno skrivane od očiju javnosti. U prvim godinama vežbanja Karate-a 空手 u Srbiji, Kata 型 je bila jedini "udžbenik" Karate-a 空手 i predstavljala je veliku dragocenost i glavni izvor informacija tadašnjim vežbačima u Srbiji. U nedostatku stalnog instruktora i literature Karate 空手 je učen putem Kata 型.
U Kata-ma 型 je skriven veliki broj tehnika (blokova, udaraca, poluga i gušenja) i samoodbrambenih kombinacija, nataloženo je vekovno iskustvo i znanje generacija majstora koje oko neupućenog posmatrača nije u stanju da otkrije.
Svaka Kata 型 pored opštih ima i svoje specifične karakteristike i obdaruje nas drugačijim sposobnostima. Kata 型 Passai dai 披塞大 obiluje širokim pokretima, dok Wanshu 汪楫 insistira na korišćenju vertikalne distance. U Kata-i 型 Jion 慈恩 većina tehnika se izvodi sa obe ruke istovremeno, dok u Kata-i 型 Hangetsu 半月 prepoznajemo dva različita dela, prvi koji koristi izometrijsku kontrakciju, dok u drugom preovlađuje eksplozivna snaga. I tako dalje, i tako dalje.
Da biste u potpunosti razumeli Kata-е 型 potrebno je da vežbate kod dobrog učitelja koji poznaje ove tehničke karakteristike, značenje svakog pokreta u Kata-i 型, ali i razloge zašto pokret baš tako mora biti izveden. Drevni učitelji su bili izuzetni poznavaoci građe ljudskog tela, načina na koji ono funkcioniše, njegovih slabosti i jakih strana. Tokom generacija usavršavanja veštine oni su iskustveno dolazili do novih, boljih rešenja primene tehnike, a ta saznanja su ugrađivali u Kata-u 型.
Svaka Kata 型 sadrži u sebi nekoliko tehnika blokova i udaraca, nekoliko bacanja, poluga i tehnika gušenja. Drevni majstori su retko znali više od jedne ili dve Kata-e 型 koju su usavršavali ceo svoj život. Vežbanje jedne jedine Kata-е 型 bilo je dovoljno za vrhunsko majstoriranje veštine. Danas to možda zvuči smešno, ali morate razumeti da jedan pokret može biti tumačen na mnogo načina, tako da primena pruža gotovo neograničene mogućnosti. Savremeni majstori Karate-a 空手 poznaju veliki broj Kata 型, ali i danas većina njih odabere jednu ili dve Kata-е 型 koje radi svakodnevno. Veliki majstor Karate-a 空手 Kenwa Mabuni 賢和 摩文仁 - osnivač Shito-ryu 糸東流 stila - o ovome kaže:
„Učite pravilno i prodrite u značenje Kata potpuno, njih svega dve-tri, a kada dođe vreme da ih iskoristite, i ne bivajući svesni toga, videćete da su mnogo delotvornije nego što ste mislili..."
Mislim da još jedan od razloga neupotrebljivosti Kata 型 leži u njihovom površnom vežbanju. Većina vežbača ih praktikuje na jedan isti način i nikada u njihovom izvođenju ne odmakne dalje od početka. Kata-u 型 možemo vežbati na mnogo načina, tako da je poznavanje jedne jedine Kata-e 型 zaista dovoljno za ceo život.
 |
| Mladi Otsuka |
Коментари
Постави коментар