KOJO 湖城 - Primer jedne borilačke porodice sa Okinawa-e

Kafu Kojo, glava Kojo familije tokom druge
polovine dvadesetog veka

U vreme pre ukidanja Ryukyu 琉球 Kraljevstva borilačke veštine negovane su u okviru različitih okinavljanskih porodica i klanova. Tako, danas znamo za borilačke stilove porodica Motobu, Nakaima, Oyadomari i tako dalje i tako dalje. U novije vreme tu je i stil porodice Uechi 上地.

Ovo je priča o jednoj od najpoznatijih borilačkih porodica na Okinawa-i 沖縄, porodici Kojo 湖城 .

Kojo 湖城 familija (originalno Sai ili Cai na kineskom, još poznata kao Kogusuku, Kojushiku ili Koshiro na japanskom) oduvek je poštovana kao jedna od glavnih borilačkih familija na Okinawa-i 沖縄. Članovi ove porodice, kako u prošlosti tako i dan danas, imali su značajnu ulogu u razvoju i usavršavanju Karate-a 空手 kao borilačke veštine. Imajući to u vidu začuđuje da se o ovoj porodici veoma malo zna (ili skoro ništa) u Karate 空手 krugovima van Okinawa-e 沖縄.

Preci Kojo 湖城 familije doselili su se na Okinawa-u 沖縄, u mesto Kume 久米, 1393. godine kao deo 36 porodica kineskih imigranata i njeno geneološko stablo moguće je pratiti nekoliko vekova u nazad. Pretpostavlja se da su, u skladu sa konfučijanskom etikom, pripadnici ove porodice oduvek negovali sopstveni borilački sistem, ali o tome ne postoje pouzdani podaci. Po porodičnim zapisima (većinom uništenim u toku Drugog Svetskog Rata) prvi poznati majstor borenja Kojo Shinpo 湖城 眞豊 poslat je od strane svog oca u Kinu 中国. Shinpo, kasnije poznat pod nazivom Kojo Ueekata 湖城 親方 (Ueekata je titula), borilačke veštine uči na dvoru kineskog cara Kangxidi-a 康熙帝 (vladao od 1661. do 1722. godine) od koga, nakon što je majstorirao veštinu, dobija zvaničnu dozvolu da podučava borilačke veštine. Nakon povratka na Okinawa-u 沖縄 on naučeni sistem prenosi samo među članovima Kojo 湖城 familije, što ukazuje na to da je praktikovanje Ti-a 手 (tadašnji naziv za Karate 空手) u to vreme bila isključiva privilegija aristokratske klase na Okinawa-i 沖縄. Ne postoje podaci kako je izgledala veština Kojo Ueekata-e 湖城 親方, kao i saznanje o dve sledeće generacije naslednika veštine.

Oko 1780. godine naslednik Kojo 湖城 tradicije bio je Kojo Peichin 湖城 親雲上. On je prvi formalizovao Kojo 湖城 porodični sistem kombinujući Kojo Kumiuchi (borilački sistem nalik Kempo-u) i kineski Todi 唐手, kreirajući Kojo bujutsu 湖城武術 sistem. Priča o ovom izuzetnom majstoru borilačkih veština prenosi se usmeno, zbog nekompletnosti zapisa iz ovog perioda. Kojo Peichin 湖城 親雲上 bio je veoma poznat u to vreme kao komandir kraljevske garde u Shuri 首里 zamku, što kasnije postaje deo porodične Kojo 湖城 tradicije.

Grg porodice Kojo

Drugu generaciju Kojo-ryu-a 湖城流 reprezentuje Kojo Sai Shoei 湖城 蔡昌伟 (1816.-1906.), na Okinawa-i 沖縄 poznat po nadimku Seijin Tanmei ili "mudri starac". Deo svoje mladosti on provodi u Fuzhou-u 福州, gde uči veštinu rvanja i borenja različitim vrstama oružja. On je bio ekspert za oružja i zapravo ne previše zainteresovan za Tote 唐手 sve do kasnijeg perioda svog života. Njegova specijalnost bile su veštine Tsuejutsu 杖術 (borenje štapom za hodanje), Tanto jutsu 短刀術 (veština borenja nožem) i Bo-jutsu 棒術 (veština borenja motkom). Kojo Sai Shoei 湖城 蔡昌伟 je osnivač Kojo-ryu bojutsu-a 湖城流 棒術. Tokom kasnijeg perioda svog života on uspeva da razvije odlične Tote 唐手 sposobnosti i ostao je poznat po svojoj veštini nalik Jujutsu-u 柔術 koja je uključivala padove, kotrljanja i tehnike bacanja. Jednom prilikom prolazeći kroz Tsuji 辻 (danas deo Naha-e 那覇) ugledao je kako dva Satsuma 薩摩 samurai-a 侍 napadaju okinavljanku u nameri da je siluju. Bez razmišljanja Sai Shoei je ušao za njima u kuću i suprostavio se napadačima koji su pokušali da ga iseku mačevima. Nakon toga sve se odigralo velikom brzinom, a Sai Shoei je viđen kako napušta kuću ostavljajući u njoj jednog mrtvog i jednog teško povređenog samurai-a 侍. Odmah nakon incidenta on prijavljuje slučaj lokalnom policijskom službeniku, ali ubrzo dobija poziv da se javi u magistrat gde u znak zahvalnosti dobija od države doživotna novčana primanja. Nakon ovog događaja Sai Shoei odlazi u Fuzhou 福州 gde ostaje do kraja svog života.

Kojo Isei 湖城 以正, sin Sai Shoei-a, sledio je stope svog oca. U 16. godini, Isei putuje sa svojim ocem u Kinu 中国 gde pod nadzorom kineskog vojnog atašea Iwah-a uči paralelno konfučizam i borilačke veštine. Ubrzo postaje veoma vešt u tehnici borenja kopljem i streličarstvu. Kojo Isei 湖城 以正 ostaje u Kini 中国 sve do svoje 36. godine, gde će zahvaljujući svojoj veštini i ljudskim kvalitetima ostati upamćen kao Meijin 名人 - "genijalna osoba". Nakon povratka na Okinawa-u 沖縄 on nekoliko puta demonstrira svoje sposobnosti, tako da i dan danas na Okinawa-i 沖縄 postoje legende o podvizima ovog izuzetnog majstora. Jednom prilikom je želeći da pređe Hija 比謝 reku (budući da je bila velika razdaljina do mosta) bacio u vodu nekoliko svežnjeva drveta i koristeći veštinu olakšavanja tela i skačući sa jednog na drugi svežanj uspeo da pređe na drugu obalu. Drugom prilikom je u dvorištu Shuri 首里 zamka izveo stav na šakama oslanjajući se samo na palčeve i kažiprste. Onda je podigavši jednu ruku udario palcem u pločnik dvorišta i tom prilikom polomio 7 cm debeo kamen. Kojo Isei 湖城 以正 je takođe bio majstor veštine preskakanja visokih zidova. U svakom slučaju, borilačka veština Kojo Isei-a 湖城 以正 koju je naučio od Iwah-a (verovatno Fujian Shaolin boks) predstavlja bazu današnjeg Kojo-ryu 湖城流 stila. Kojo Isei 湖城 以正 umire iznenada u svojoj 59. godini od cerebralne hemoralgije.

Isei je imao rođaka po imenu Taitei Kojo 大禎 湖城 , koji je na Okinawa-i 沖縄 bio poznat po nadimku Goken 剛拳 - "čvrsta pesnica". Isei i Taitei su u isto vreme živeli u Fuzhou-u 福州. Kao i Isei i Taitei je učio konfučizam, veštinu borenja kopljem, golim rukama i streličarstvo, ali je veštinu učio od Wan Shin Zan-a, čoveka koji je bio učitelj i Kanryo Higaonna-i 寛量 東恩納. Po povratku na Okinawa-u 沖縄, Taitei sa sobom donosi i veliku knjigu o kineskim borilačkim veštinama i kolekciju kineskog oružja, ali mu to biva oduzeto od strane Satsuma 薩摩 agenata. Taitei je svojevremeno vodio duge razgovore o Sanchin-u 三戦 sa svojim savremenikom Kanryo Higaonna-om 寛量 東恩納.

Po priči jednog od članova porodice, Kojo Kane-a, objavljenoj u knjizi Nippon Budo Taikan 日本武道大観 vol #8, tokom 1890. godine kod Taitei-a je u periodu od tri meseca vežbao Gichin Funakoshi 義珍 船越.

Taitei Kojo

Mlađi brat Taitei-a, Jiro Kojo još jedan je član ove poznate porodice. Krajem 19. veka on emigrira na Havaje, ali njegov brod skreće sa kursa i biva napadnut od strane pirata. Jiro tokom borbe uspeva da savlada pirate i da ih jednog po jednog baci u more. Nakon ovog incidenta njegovo ime postaće veoma poznato na Havajima.

Sledeća, četvrta generacija, dovodi nas do Kaho Kojo-a 嘉宝 湖城. Kaho Kojo 嘉宝 湖城 rođen je ubrzo nakon povratka njegovog oca iz Fuzhou-a 福州 u Kume 久米. Jednom prilikom kada je Iwah došao službeno na Okinawa-u 沖縄 upoznao je Kaho-a i videvši da on može biti učenik koji obećava odlučuje da ga povede sa sobom u Kinu 中国. Kaho u Fuzhou-u 福州 vežba nekoliko godina pod njegovim nadzorom, da bi 1874. godine osnovao sopstvenu školu borilačkih veština. Za glavnog asistenta bira Okinavljanina Makabe Udun Chomei-a. Vežbaonica je bila ogromna za tadašnje pojmove i imala je površinu od 100 tatami-a 畳. Kojo Fuzhou Dojo 湖城福州道場 vrlo brzo postaje centar okupljanja okinavljana i okinavljanskih majstora koji su u Fuzhou 福州 dolazili u potrazi za učiteljima borilačkih veština ili službeno. U ovoj vežbaonici imao je priliku jedno vreme da vežba Kanbun Uechi 完文 上地, rodonačelnik Uechi-ryu 上地流 stila Karate-a 空手. Kaho Kojo 嘉宝 湖城 bio je jedan od svega nekolicine majstora sa Okinawa-e 沖縄 koji su ikad podučavali u Kini 中国. Verovatno jedan od najpoznatijih članova Kojo familije, Kaho je bio i prevodilac Ryukyu 琉球 vlade i ekspert u kaligrafiji.

Veštinu Kaho Kojo-a 嘉宝 湖城 nasledio je njegov sin Saikyo Kojo 再镜 湖城, ali o njemu na žalost ne postoji puno podataka. On porodičnu tradiciju borenja prenosi svome sinu Kafu Kojo-u 嘉富 湖城.

Detinjstvo i rana mladost Kafu Kojo-a 嘉富 湖城 obeležena je spartanskim vaspitanjem sa malo slobodnog vremena. Sa 12 godina Kafu započinje učenje Kojo-ryu 湖城流 stila pod nadzorom svog dede Kaho Kojo-a 嘉宝 湖城. Nakon Kaho-ove smrti 1925. godine odgovornost preuzimaju njegov otac Saikyo i stric Shuren Kojo 秀蓮 湖城. Kafu se priseća da je njegov stric bio glavni policijski inspektor na Okinawa-i 沖縄, a bio je poznat pod nadimkom Oni Bucho ili "Demon šef". Shuren je borilačke veštine učio od Kaho Kojo-a 嘉宝 湖城 i Ranpo Maezato-a 蘭芳 真栄里 koji je takođe bio učenik Iwah-a tokom njegovog boravka na Okinawa-i 沖縄. Nakon drugog svetskog rata Kafu otvara Dojo 道場 u kvartu Makishi 牧志 u Naha-i 那覇. Glavni asistent bio je njegov sin Shigeru, ali ubrzo, zbog Shigeru-ovih zdravstvenih problema Kafu odustaje od javnog podučavanja veštine. Kojo-ryu 湖城流 se danas podučava javno jedino u gradu Tottori 鳥取 koji se nalazi u Tottori 鳥取 Prefekturi na japanskim matičnim ostrvima. Instruktor u Tottori Dojo-u 鳥取道場 je Shingo Hayashi 伸伍 林, bivši učenik u Makishi Dojo-u 牧志道場 tokom svojih studentskih dana. Danas stomatolog i učitelj Kojo-ryu-a 湖城流, Hayashi časove drži u lokalnom Budokan-u 武道館 ne tražeći nikakvu nadoknadu od svojih učenika.

Linija prenošenja znanja u
Kojo-ryu stilu

BORILAČKI STIL KOJO FAMILIJE

Hakutsuru no kamae
karakterističan položaj u
Kojo-ryu stilu

Trening u Kojo-ryu 湖城流 stilu sastoji se od 70 procenata sparinga i 30 procenata Kata 型. Porodična veština Kojo 湖城 familije može biti definisana kao stari Uchina-di 沖縄手, ili Okinawa-te 沖縄手 u svojoj čistoj formi. Ovaj metod Karate-a 空手 povezan je direktno ili indirektno sa svim ostalim takozvanim "modernim stilovima". Iako Kojo-ryu 湖城流 Kata 型 sadrži položaje po ugledu na različite stvarne ili mitološke životinje, bazične tehnike mogu biti pronađene u svim ostalim stilovima Karate-a 空手. Ovo ne bi trebalo da iznenadi, obzirom da su pripadnici Kojo familije borilačke veštine učili na gotovo istom kineskom izvoru kao i mnogi drugi okinavljanski majstori. Stavovi i osnove stila se ne razlikuju previše u odnosu na druge stilove.

Kojo-ryu 湖城流 koristi tri Kata-е 型 koje oponašaju tri "bele životinje": Hakutsuru 白鶴 - beli ždral, Hakuryu 白龍 - beli zmaj i Hako 白虎 - beli tigar. Sledeće tri Kata-е 型: Ten no kata 天の形 (nebo), Ku no kata 空の形 (praznina) i Chi no kata 地の形 (zemlja) sadrže gardove - Kamae 構え inspirisane položajima karakterističnim za 12 životinja kineskog zodijaka. Ovaj sistem gardova preuzela je Shureiho 守礼法 škola. Po Yakaya Takaya-i, savremenom Shorin-ryu 少林流 i Beli ždral majstoru koji je tokom 60. godina prošlog veka učio Kojo-ryu 湖城流, sledećih šest Kata 型 je uključeno u Kojo-ryu 湖城流 trening sistem:

• Hakutsuru-ken 白鶴拳,
• Hakuryu-ken 白龍拳,
• Hako-ken 白虎拳,
• Tenkan-ken 天巻拳,
• Kukan-ken 空巻拳 i
• Chikan-ken 地巻拳.

Kao i u većini drugih okinavljanskih stilova Karate-a 空手, praktičari Kojo-ryu-a 湖城流 veliku pažnju poklanjaju otpornosti tela na udarce. Jedna od karakterističnih tehnika stila je Boshiken uchi 拇指拳打, udarac zglobom palca, koju možemo sresti još jedino u Uechi-ryu 上地流 stilu, što ukazuje na verovatno slične korene dva sistema borenja.

Nakon desetak godina vežbanja praktičari Kojo-ryu-a 湖城流 počinju da uče povezanost veštine borenja sa pet glavnih teoretskih oblasti Karate-a 空手. Trening sistem takođe uključuje detaljno izučavanje umetnosti napada na vitalne tačke tela - Kyusho 急所 i principe kineske medicine - Igaku 医学.