POSTOJE LI TAJNE KARATE-A?

Često dobijam mejlove sa pitanjem da li u Karate-u 空手 postoje neka tajna znanja koja se kriju od očiju javnosti.

Scena iz filma "Mortal Kombat"

Kada su u pitanju borilačke veštine, kada se kaže „tajna“, neupućenom slušaocu prvo kroz um prođe slika iz nekog filma u kome glavni junak ima nadprirodne sposobnosti (izbacuje munje i gromove, leti kroz vazduh, ima telo kome ni metak ne može ništa...). Sa druge strane mnogi majstori Karate-a 空手 kada se pomene reč tajna, blago će se nasmejati i reći da to predstavlja deo folklora i da tajne ne postoje već postoji samo naporan rad. Prvo što moramo da uradimo je da ove stereotipe i mistifikacije ostavimo po strani i realno sagledamo stanje stvari.

Za početak, hajde prvo da definišemo šta je to tajna.

Po definiciji, tajna je činjenica poznata užem krugu osoba, za koju postoji opravdan opšti ili individualni interes da se znanje o njoj ne proširi.

Ovo znači da svaka informacija, nevezano za mistiku, za koju zna veoma mali broj ljudi predstavlja neku vrstu tajne. Ako prihvatimo ovu definiciju, složićete se da svaka oblast ljudske delatnosti  (ne samo borilačke veštine) ima neke svoje tajne. Neke od njih predstavljaju nepoznanicu samo van te delatnosti, dok su neke nepoznate čak i velikom broju onih koji se tom delatnošću bave već su dostupne samo malom broju ljudi u okviru tog zanata, umetnosti ili borilačkog stila/veštine.

Svi mi koji vežbamo borilačke veštine znamo da se obuka veštine, ali i svake tehnike pojedinačno, sastoji od nekoliko faza. Svaka faza sadrži određene vrste informacija koje su ključne za uspešno učenje određene tehnike ili veštine u celini. Da bi vežbač pravilno učio i razvijao se one moraju da mu budu pokazane, ali i  moraju doći u tačno određenom momentu, jer ukoliko dođu prerano mogu više naškoditi vežbaču nego što će mu koristiti. Zbog toga se učeniku ne otkrivaju odmah, već neko vreme ostaju „tajna“.

Ako gledamo kompletnu veštinu postoji isti princip. U tradicionalnoj obuci postojale su faze treninga čiji je  zajednički naziv bio „Menkyo sistem“. I danas neke stare škole borenja rade po ovom sistemu. Njega se pridržavamo i mi u Shureiho Karate-u 空手.

Menkyo 免許 sistem obuke sastojao se od četiri faze:

• Shoden 初伝 (prva tradicija)
• Chuden 中伝 (srednja tradicija)
• Okuden 奥伝 (skrivena tradicija) i
• Kaiden 皆伝 (kompletna tradicija)

Svaka od ovih faza (nalik razredima u školi) predviđala je određen fond tehnika koje se moraju uvežbati, kao i teorijska znanja koja je potrebno usvojiti. Sa svakom novom lekcijom dolazilo je do napretka u veštini i iz dana u dan, godine u godinu vežbač bi postajao sve bolji i bolji borac.

Jedna od ovih faza, kao što možete videti, nosila je naziv „skrivena tradicija“ (Okuden 奥伝) i sadržavala je informacije koje nisu smele doći u posed čak ni vežbačima koji se bave tom veštinom, ali su na nižim nivoima obuke. Ove informacije smatrale su se ključnim i verovalo se da daju veliku prednost u borbi onome ko ih poseduje.

Ili, hajde da pojednostavim ono što želim da kažem.

Christopher Lambert, scena iz filma "Mortal Kombat"

Na primer, neki karateka 空手家 veoma dobro poznaje formu tehnike, ali ne poseduje znanje kada se koji deo tela mora uključiti u pokret da bi se postigla maksimalna snaga tehnike, ili zna neke izvore snage, ali ne zna sve. U tradicionalnoj metodici treninga, on se otprilike nalazi u fazi prve tradicije (Shoden 初伝). On radi geometrijski korektnu tehniku, ali nije u stanju da razvije razoran udarac ili mu je u najmanju ruku snaga tehnike na niskom nivou.

Za razliku od njega drugi karateka 空手家 poznaje geometriju i biomehaniku tehnike, ali ne raspolaže poznavanjem strategije borenja. On ima pravilnu i snažnu tehniku, ali ne ume da je efikasno primeni. Njegova obuka završila se negde na polovini srednje tradicije (Chuden 中伝), jer ovaj nivo tehnike odgovara otprilike znanju koje je predviđeno za ovu fazu. I pored nedostataka koji obadvojica očigledno imaju, logično je da će drugi karateka 空手家 (Chuden 中伝) imati veće šanse da pobedi prvog karateka-u 空手家 (Shoden 初伝)  iz razloga što im je forma tehnike na istom nivou, ali je ovom drugom tehnika snažnija. U većini slučajeva drugi karateka 空手家 će „oduvati“ prvog iako je ovaj postavio blok.

E sad, zamislite prvog karateka-u 空手家 koji se bori protiv nekog trećeg, s tim što ovaj treći ima veliki raspon znanja i odlično vlada formom tehnike, biomehanikom, strategijom i poznaje slaba mesta na telu u koja i lak udarac izaziva maksimalan efekat. Treći karateka 空手家 nalazi se u Okuden 奥伝 fazi obuke. Šta vi mislite, koji od njih dvojice će pobediti.

Ili da uporedim ove faze sa savremenim školskim sistemom. Neko je završio osnovnu školu, neko srednju, a neko fakultet. Šta mislite, ko je stručniji?

Logično, viši nivo znanja garantovao je i veći stepen vladanja veštinom.

Stari Menkyo 免許 sistem omugućavao je da se tačno zna ko raspolaže sa kolikim znanjem. Po mom mišljenju, savremeni sistem stepenovanja crnih pojaseva uneo je pravu konfuziju u to koliko ko zna. Danas nije retko sresti nosioca visokog majstorskog zvanja (5. i 6. Dan na primer), koji nije odmakao dalje od Chuden 中伝 faze poznavanja veštine, ali i neke 1. Dan koji su njeni odlični poznavaoci. Mislim da bi se u budućnosti trebalo pozabaviti ovim problemom i precizno definisati koje je znanje potrebno da bi se stekao određeni stepen crnog pojasa.

Christopher Lambert, scena iz filma "Mortal Kombat"

Da se vratim na početak. Po mom mišljenju izreka koja govori da u Karate-u 空手 ne postoje tajne već samo težak rad, smišljena je sa ciljem da u prvi plan stavi upravo trening i naglasi da se bez napornog rada ne može ništa postići. Ovo je nesumljivo tačno. Ali ona nikako ne znači da onaj koji vežba ne mora ništa da zna da bi se bavio Karate-om 空手. U stvarnosti, on mora naći nekog ko dobro poznaje veštinu jer samostalno učenje je nemoguće i ne bi imalo nikakvog smisla. Zamislite nekog ko počne samostalno da vežba Karate 空手. Može li ga to odvesti negde? Najverovatnije da neće stići nigde.

Karate 空手 podrazumeva naporan rad, ali on neće doneti rezultate ukoliko taj neko ko vas podučava ne raspolažete sa informacijama kako treba raditi, kako se izvodi neka tehnika, kako se pravilno koriste izvori snage, kako se ona strateški koristi, koja su slaba mesta na telu i tako dalje i tako dalje. To su u stvari te tajne Karate-a 空手 koje malo po malo otkrivamo i koje nam omogućavaju napredak u vežbanju. Pri tom nije samo važno da imate informaciju, već ta informacija mora biti prava i, što je možda i najvažnije, kompletna. Da li će to biti tako zavisi najviše od nivoa znanja onoga koji podučava.

Potrebno je posebno naglasiti da posedovanje određenog znanja ne znači automatski pobedu u meču ili dvoboju. Borba predstavlja veoma složen sistem u kome ne odlučuje uvek znanje i uvežbanost tehnike. Ponekad slučajan udarac može rešiti meč. Veće znanje i uvežbanost u većini slučajeva donosi samo odlučujuću prednost i daje veću šansu za pobedu.

Drugo, nepravilan rad može biti i opasan, jer može proizvesti hronične povrede i bolesti.

Zbog čega se neka znanja drže u tajnosti?

Tajne u različitim stilovima Karate-a 空手 nastale su iz nekoliko razloga.

Prvi razlog je vezan za dalju prošlost i nastao je zbog toga što se veština vekovima razvijala u veoma turbulentnim vremenima kada je ljudski život vredeo vrlo malo. Ubistva su bila veoma česta i krivci su često prolazili nekažnjeno zbog toga što nije postojao policijski i pravni aparat da ih pronađe i kazni. Dovoljno je bilo prebeći u susednu oblast i nikad vas niko ne bi pronašao. U to vreme svaka pojedinačna tehnika predstavljala je pravu dragocenost. Majstori su iz želje da se zaštite često imali poneku specijalnu tehniku (ili znanje) u rukavu koju su čuvali kao tajnu da bi je nenadano po protivnika iskoristili kad bi im život bio ugrožen. Iznenadna tehnika sa kojom se protivnik nikada nije sreo mogla je značiti završen meč i spašen život. Iz tog razloga, tajilo se i samo poznavanje veštine, kao i kojom vrstom tehnike se vlada i kakav je arsenal.

Potreba za tajnošću izvučena je najverovatnije iz čuvene kineske knjige o strategiji borenja. Sun Tzu 孫子 je u ovom delu koje je kod nas poznato pod nazivom „Veština ratovanja“ napisao:

„Ukoliko ne poznajete ni sebe ni svog protivnika nećete pobediti u nijednoj bici. Ukoliko poznajete sebe a ne poznajete protivnika šanse su izjednačene. Ukoliko poznajete i sebe i svog protivnika, pobedićete u svakoj bici“.

Iz ovog citata stari majstori su izvukli pouku. Upoznati sebe znači spoznati svoje vrline i slabosti putem treninga. Ne dozvoliti da vas protivnik upozna znači držati u tajnosti znanje koje posedujete. I danas na sportskim borilištima koristi se identična filozofija, pa takmičari često u tajnosti uvežbavaju određene tehnike i kombinacije tehnika čija je svrha da iznenade protivnika i reše meč. Te i takve kombinacije mi danas nazivamo specijalkama (Tokui waza 特異技 na japanskom).

Drugi razlog tajnovitosti je što danas neki majstori smatraju da pojedina znanja daju izvesnu prednost njihovim stilovima u odnosu na druge. Po tradiciji, učitelj je dužan da takva znanja sakrije od drugih i preda ih isključivo svojim učenicima kao vrstu nagrade zbog dugogodišnje posvećenosti stilu. Postoje naravno i komercijalni razlozi.

Treći razlog je što izvesna znanja mogu biti zloupotrebljena ukoliko bi bila svima dostupna. Ukoliko bi se tako nešto desilo, podjednaku odgovornost za nesreću imaju i onaj što ju je izazvao, ali i onaj ko je to znanje dao u javnost. U istoriji Karate-a 空手 poznat je slučaj Kanbun Uechi-a 完文 上地. On je bio jedan od retkih Okinavljana koji je u Kini imao svoju vežbaonicu. Jednog dana, njegov učenik je u svađi oko bunara ubio čoveka. Kanbun je smatrao da je i on odgovoran za smrt ovog čoveka, jer je kao učitelj bio dužan da nauči učenika da kontroliše svoju veštinu. Istog momenta on je zatvorio vežbaonicu, napustio Kinu i više decenija odbijao da podučava učenike.

Iz svih ovih gore navedenih razloga u stara vremena je osobi koja ne pripada krugu praktičara borilačkih veština bilo gotovo nemoguće da sazna bilo šta o njihovim tehnikama i trening sistemima. Drevni učitelji su pojedina znanja čak i svojim učenicima predavali tek nakon dugogodišnjeg treninga, nakon što su nebrojeno puta testirali njihovo strpljenje i karakter.

Ovaj koncept u borilačkim veštinama naziva se Mongai Fushutsu 門外不出 ili bukvalno prevedeno "ostati izvan kapije" (onome ko se ne bavi veštinom ili učeniku lošeg karaktera nije dozvoljeno da "proviri" unutar dvorišta, odnosno drugim rečima njima pojedina znanja moraju ostati skrivena).

Francuski prevod nekad tajnog dokumenta japanske vojske. Dvotomno izdanje u vlasništvu autora ovog bloga

 Kao primer skrivanja znanja zbog moguće zloupotrebe, pomenuću vitalne tačke (Kyusho 急所) koje se u svim stilovima smatraju nekom vrstom tajnog znanja. Na internetu ćete pronaći puno dobrih mapa sa vitalnim tačkama. Da li to znači da ćete moći da ih koristite. Naravno da ne. Doduše, udarac u vitalnu tačku će izazvati neki efekat, ali da bi on bio maksimalan vi morate poznavati principe njihovog korišćenja. Do ove vrste znanja nećete moći lako doći. Ono predstavlja tajnu? Čak i ako uspete da pronađete neke informacije one su skoro po pravilu polovične ili netačne i mogu lako navesti na pogrešan put. Možete li da zamislite šta bi se desilo kada bi ova vrsta znanja slobodno izašla u javnost i kakvu bi to prednost dalo siledžijama i nasilnicima?

I mene je, kao verujem još mnogo današnjih karateka 空手家, Karate-u 空手 privukla neka vrsta mistike koja okružuje svet borilačkih veština, ali i želja da naučim tehnike koje sam imao prilike da vidim na televiziji.

Još uvek se sećam svog prvog treninga i vremena kada sam počinjao da učim. U to vreme za mene je svako novo pravilo u izvođenju tehnike predstavljalo otkrivanje po jedne tajne Karate-a 空手. Bio sam svestan da iza svakog tog pravila stoje vekovi usavršavanja veštine, njenog poliranja od strane generacija majstora. Onog momenta kada bih nešto naučio, to za mene više ne bi bila tajna. Tajna bi ostajalo ono što još uvek ne znam.

I danas, sve ono što još uvek ne znam ja smatram tajnom Karate-a 空手. To u meni budi želju da neprestano istražujem i otkrivam nova i nova znanja. Da nije toga, verovatno bih odavno prestao da se bavim Karate-om.

Ja obično kažem da postoje znanja koja su svima dostupna, znanja koja su teško dostupna i znanja do kojih je ekstremno teško doći. Ova zadnja su u stvari te prave tajne Karate-a. Ona čine one suptilne nijanse koje imaju za cilj da jednu odlično naučenu veštinu podignu na još viši nivo.

Na kraju, ako me pitate postoje li tajne u Karate-u 空手, nakon tri decenije vežbanja i istraživanja mogu slobodno da odgovorim sa DA. Istina je da je njih u ovoj našoj eri interneta sve manje, ali i dalje da bi došli do njih morate imati veliko predznanje i pre svega znati gde treba i šta da tražite.